Везу између Крањске Горе и Тренте вероватно су знали стари народи који су живели у нашим крајевима. Први посетиоци превоја вероватно су били ловци, а за њима пастири. То је довело до стварања првих стаза преко превоја, тада званог Крањско Седло. У средњем веку људи су се населили у Тренти. Живот у овој веома забаченој долини био је изузетно суров, а најближи пут цивилизацији водио је преко превоја Вршич до тадашњег Боровшког села (данашња Крањска Гора). У замену за сир, вуну и коже, људи су добијали основне ствари за свој опстанак. У 16. веку се у Тренти развила обрада гвожђа, што је довело до крчења шума. Тако се наставило све до 18. века, након чега је Трента поново утихнула. Јанез Вајкард Валвасор поменуо је планине изнад Крањске Горе у својој књизи „Слава војводства Крањског“, описујући пут преко Крањског Седла. У 19. веку, изоловани пастири су углавном користили пролаз, који су повремено посећивали научници попут лекара Белсазара Хакеа. Он је описао ливнице, геолошку грађу стена и алпску флору, објављујући их у „Плантае Алпинае Царниолицае“ (1782). Ову област су посетиле и угледне личности попут Енглеза Хамфрија Дејвија, француског ботаничара Алберта Боа де Шена и планинара др Јулијуса Кугија и др Хенрика Туме. Како су посете планинама порасле у другој половини деветнаестог века, мештани су почели да зарађују за живот јер су планински водичи и трговина дрветом такође цветали. Кроз историју превој је добијао различите називе: Језерца, Крањски врх, Мојстровка превој, Апенверајн. На превоју је 1901. године подигнута прва колиба Воссхутте, сада позната као Ерјавчева коча. Једанаест година касније уследила је Словенска колиба, данас позната као Тичарјев дом, названа по лекару и планинару др Јосипу Тичару. Иако је Први светски рат још био у будућности, Аустријанци су препознали значај овог дела Словеније. Око Вршича су 1907. организоване војне вежбе, а присуствовао је и сам надвојвода Франц Фердинанд. Различити родови војске прешли су превој током вежби, што је довело до изградње хитног пута и неколико мостова и постављања трасе будућег пута.