Национални парк Триглав, Словенија
Долина Триглавских језера – Национални парк Триглав
Овај пост је такође доступан на:
Долина Триглавских језера – Национални парк Триглав
Долина Триглавских језера - Национални парк Триглав
100 година откако је долина Триглавских језера први пут осигурана: природна лепота која се креће изнова и изнова
1. јула се навршава 100 година од потписивања Уговора о заштити долине Триглавских језера . Тиме смо добили први заштићени парк природе у Словенији, који је уједно и претеча данашњег Националног парка Триглав .
Долина Триглавских језера - Национални парк Триглав
Када је идеја о националним парковима почела да се јавља у Европи почетком прошлог века, размишљало се и о њој. Врло је могуће да бисмо у Словенији имали први национални парк у Европи. Али још увек је било пре скоро четврт века, 100. Заштићено подручје долине Триглавских језера је први пут заштићено.
Први посетиоци долине Триглавских језера
Први записи везани за долину Триглавских језера потичу из друге половине 18. века. написао је француски природњак Балтазар Хаке . Хацкует је радио као доктор у руднику живе у Идрији, а доста је истраживао иу Словенији. Свој сусрет са долином, у коју се попео преко Комарче, описао је на емотиван начин у Орицтограпхиа Царниолица (1778-1789), прва “физичка географија” Крањске:„После 6 сати хода, на висини алпског венца, дошао сам до голе стеновите долине, какву у животу нисам видео. Тада сам пожелео да уз себе имам песника који би могао да опише прве дане. преврата света на најтмурнији начин, као што је то учинио Клопшток у свом епу Месија.” О долини коју је прошао у целини, написао је да јесте„шест сати хода, вијуга од поднева до поноћи, и зове се СА ЈЕЗЕРО„.
Долина Триглавских језера. Фото Лука Зебец
У наредним годинама многи природњаци су посетили долину. Барон Карл Зоис , брат Жиге Зоиса , дао је изградити колибу у долини за истраживање. Године 1795. тадашњи парох и песник копривнички посетио је село у оквиру истраживачке експедиције. Валентин Водник . Експедиција коју је организовао Жига Зоис имала је за циљ да прикупи доказе о пореклу стена. Гроф Франц Хоенварт , суоснивач Покрајинског музеја Крањ, такође члан експедиције, писао је видећи Двоструко језеро да се „…на свим планинама Крањске не може наћи тако леп и очаравајући поглед“ .
Као резултат својих утисака о експедицији, Водник је наводно написао песму Вршац. По Воднику је назван и Воднички Вршац, 2194 метра висок видиковац на северу котлине.
Валентин Водник: Вршац
У другој половини 19. века. века, Долина Триглавских језера, или Долина Триглавских језера. Зајезерску долину, како су је тада звали, почели су да посећују и ‘туристи’, како су тада звали планинаре. У овом периоду настају и планинарска друштва, почињу да се граде планинске истурене станице. На Двоструком језеру изграђена је планинарска колиба. Направљена је планинарска стаза преко планине Комарче и маркирана стаза кроз долину и даље до Триглава.
Прве идеје о осигурању – Долина Триглавских језера – Национални парк Триглав
Године 1903. тадашње аустријске власти издале су наредбу о прикупљању података о споменицима природе. За ову сврху Начелник Горењске округа ангажовао је сеизмолога и природњака Албина Белара . Беларов предлог је укључивао и долину Триглавских језера: „ …
The area is geotectonically remarkable, but no less so geologically and palaeontologically …
But it is well known to landscape painters, who can see the magnificent motifs at every turn in this wild nature park…
It should certainly be recommended that a protected area be established at the Seven Lakes, where all encroachment will be excluded, in order to save the last remnants of this exceptional high mountain primeval forest, the habitat of the ancient larch trees, for posterity…” 1908. године покушано је да се заштити ово подручје, али је то било компликовано сукобима са пашњацима и недостатком правне основе. Даље покушаје спречио је Први светски рат.
Приказ долине Триглавских језера у Орицтограпхиа Царниолица Балатазара Хацкуета. Фото: ДЛиб
Парк за очување долине седам језера
Долина Триглавских језера – Национални парк Триглав
По завршетку рата и успостављању Краљевине СХС, 1920. године, на иницијативу природњака Фердинанда Зајдла, Секција за заштиту природе Музејског друштва Словеније направила је Меморијал са иницијативом за оснивање конзерваторских паркова. Садржао је и предлог да се направи парк у „Долини седам језера под Триглавом” на простору који је предложио Белар. Због неадекватне законске регулативе и дугих формалних процедура до оснивања није дошло неколико година.
Извод из Спомен обиљежја са иницијативом за оснивање паркова за очување природе (1920).
1924. коначно постаје заштићено подручје. У априлу су од надлежних у Београду добијене неопходне сагласности за оснивање резервата. 1. Јула 1924. године потписан је уговор о закупу између Управе за заштиту Суматранских планина, Музејског друштва Словеније, Одељења за заштиту природе и Словеначког планинарског друштва. Уговор је дефинисао обим парка за заштиту природе, накнаду прихода за испашу, дефинисање права лова и експлоатације и обавезе заштите природе. Период закупа је одређен на 20 година, а површина је износила 1400 хектара.
Копија уговора о закупу којим се оснива конзервациони парк. Планински вестник , вол. ЛКСКСКСИВ, број 8, 1984
Детаљна презентација парка објављена је годину дана касније у Географском вестнику у техничком чланку и садржала је прву карту заштићеног подручја. Аутор Мате Хафнер пише о парку: „Испунили смо своју културну обавезу стварањем овог алпског парка очувања, јер ће само на тај начин бити могуће сачувати ову прелепу територију, која у целини, као и у целости неживих делова, прави је споменик природе у свој својој лепоти и интересовању за наше потомке“.
Алпски резерват парк у долини седам језера. Аутор Мате Хафнер. Карта Валтер Бохинец. Географски вестник, књ. 1, бр. 1, 1925
Словеначки ботаничар Франц Јесенко је 1926. године први пут назвао парк Триглавски национални парк у дневнику Јутро. У свом уводу је написао: „Све веће од ових мањих земаља су исклесале готове површине своје земље као погодне резервате где фауна и флора цветају без икаквог културног утицаја – где све живи и расте како је Бог дао, нетакнуто , нетакнут, у свом природном развоју и у својој природној лепоти.” Поставио је Триглавски национални парк уз бок тадашњим светским парковима и залагао се за већу заштиту, посебно за увођење забране испаше, која је тада још увек важила упркос ограничењима.
Национални парк Триглав. Аутор. Дневник Јутро, књ. 7, број 122. 1926. (Трећа страница чланка је исечена и залепљена, без утицаја на садржај, због формата новина.)
У јесен 1940. Одељење за заштиту природе је припремило нови предлог за Триглавски национални парк, који би обухватао и Комну, планине Фужинаре и део Бохињског басена. Други светски рат спречио је расправу о предлогу, а у међувремену је закуп истекао 1944. године.
Национални парк Триглав “Долина седам језера”
Напори да се парк обнови у већем обиму почели су убрзо после Другог светског рата. Али било је потребно скоро 15 година расправа и предлога разних институција док тадашњи Савет за културу и образовање тадашње Народне Републике Словеније није именовао посебну комисију за припрему релевантног законодавства и предлога за проширени национални парк. Републиканска скупштина је 1961. године усвојила Уредбу којом је Долина седам језера проглашена националним парком под називом Национални парк Триглав . То је било само 600 хектара веће него у периоду заштите 1924-1944. У то време није било воље за проширењем парка.
Граница националног парка Триглав л. 1961. у поређењу са Парком за очување Алпа у л. 1924. Извор. Ауторка Ангела Пискерник, Скица Стане Петерлин. 1926. године.
Национални парк Триглав
У наредним годинама настављени су напори да се подручје прошири. Након бројних дискусија и координација усвојен је 27. Закон о Триглавском националном парку, усвојен у мају 1981. године, резултирао је великим проширењем заштићеног подручја, слично садашњем, на укупно 84.807 хектара. Основан највећи национални парк у Југославији. Ово је означило крај напора започетих почетком 20. века. Прву фазу пројекта покренуо је Белар у 18. веку, настављен Споменицом (1920) и први пут спроведен пре 100 година, првим осигурањем долине Триглавских језера.
Током година, Национални парк Триглав се развио у модеран национални парк са многим међународним везама. 2004. године добио је диплому Савета Европе за заштићено подручје са примерним управљањем. 2010. године закон је реформисан. Долина Триглавских језера једно је од првих заштићених подручја у Националном парку Триглав, и најстроже је заштићено.
Границе заштићеног подручја током времена. Извор: Национални парк Триглав
Руски гроб у долини Триглавских језера
Током Првог светског рата у Долини се догодио догађај који се и данас обележава спомеником. Године 1916. патрола аустроугарске војске ухватила је на једној од планина два руска ратна заробљеника, који су побегли приликом изградње пута за Богатин. Ратни заробљеници су у то време радили у веома лошим условима. Војни командоси су наредили да се затвореници одведу до двоструког језера Триглавског језера и стрељају. После рата, на иницијативу главног и одговорног уредника листа Словенски народ Раста Пустослемшека, прикупљена су средства за спомен-плочу, која је постављена 1923. године. Споменик је током деценија тешко оштећен у пустошењу. времена. Године 2015. обновио га је самоиницијативно горски спасилац Марко Матајурц.
Фотографија: Илустрирани Словенец, 1926. / Миха Михелич, 2018
Књижевност
Долина Триглавских језера – Национални парк Триглав „Историја настојања да се успостави Триглавски национални парк“. Заштита природе, Ангела Прискерник. 1962. Планински вестник, књ. ЛКСКСКСИВ, број 8, 1984. „Оснивачи Националног парка Триглав – ЉУДИ ПРЕ СВОГ ВРЕМЕНА“, Јавни институт Триглавски национални парк. 2006. „Долина Триглавских језера”. Збирка књига Географија Словеније. 2015. „Први истраживачи словеначких планина и први документовани приступи њима”. Историјске новине. Петар Микша. 2013. „Руски гроб на Триглавским језерима и повезани догађаји, размишљања и осећања“. Монографија ЦПА 7, Ратни заробљеници царске Русије у Првом светском рату на словеначкој територији. 2018. „Како је настао национални парк Триглав“, Билтен словеначких теренских биолога и љубитеља природе. 2021.
Извор: ртвсло.си
Смештај у планинарском дому
Slovenščina
English
English
Bosanski
Dutch
Hrvatski
Čeština
Dansk
Dutch
Suomi
Français
Deutsch
Magyar
Italiano
Polski
српски
Slovenčina
Español
Svenska
Deutsch
Излети и шетње око колибе
Ваша следећа дестинација у словенији?
Ерјавчева планинарска кућа ради целе године. Резервишите свој боравак и проведите неко време у природном рају Триглавског националног парка (УНЕСЦО) у близини Крањске Горе на превоју Вршич у срцу Триглавског националног парка.
Резервишите свој боравак
Slovenščina
English
English
Bosanski
Dutch
Hrvatski
Čeština
Dansk
Dutch
Suomi
Français
Deutsch
Magyar
Italiano
Polski
српски
Slovenčina
Español
Svenska
Deutsch
Интернет продавница сувенира
А1 постер
Педестал
А1 постер
